U susret Vinofestu, 24. oktobar hotel Continental (ex Inter Continental) kao i
Beogradskom salonu vina, decembar 2008., Hyatt Regency Beograd
vreme je da se podsetimo sledećeg:
Degustaciju vina čine:
boja, buke (bouquet) ili aroma i ukus.
Boja
je prvo što primetite kod vina.
Bela vina sa starenjem menjaju boju od žute do zlatne.
Crna vina starenjem menjaju boju od crvene do cigla crvene.
Najbolji način da ocenite boju vina jeste da čašu prinesete beloj pozadini, stolnjak, parče papira ili salveta će poslužiti u ove svrhe.
Boje koje mogu da poseduju:
bela vina bledo žuto zelenkastu, boja slame, zlatno žuta, zlatna, žuto braon, madeira boja.
crvena vina ciklama, rubin, crvena, cigla crvena, crveno braon, braon.
Uzmite vinsku cašu za dršku kako biste izbegli ostavljanje otiska prstiju, što će umanjiti mogućnost da jasno vidite boju. Takođe ovako nećete bela vina bespotrebno zagrevati. Kada promućkate vino u čaši, vazduh ulazi u njega i vino otpušta više bukea. Pažljivo zavrtite Vašom čašom.
Buke (aroma)
Da li ste znali da se oko 75% onoga što želite da saznate o vinu nalazi u Vašem nosu?
Ukus nam omogućava da prepoznamo slatko, kiselo, slano i gorko, ali nosem možemo da razlikujemo oko 1,000 različitih mirisa. Pažljivim mirisanjem vina, pomaže da saznamo neke njegove karakteristike sadržane u ukusu.
Duboko udahnite kroz nos: kako Vam vino miriše? Na dim, sveže, taničko, teško, na vanilu, na čep od plute, na kvasac, orahe, na zemlju, na sumpor, mlado ili ravno. Na primer vina koja stare u hrastovim burićima mogu da imaju buke vanile, cimeta, badema ili karanfilića.
Različite sorte vina ce imati i svoju prepoznatljivu aromu.
Na primer Zinfandel često podseća na bobičavo voće. Pinot Noir miriše na ljubičice i začine. Kod belih vina Chardonnay neki put zamirise na zrele jabuke, smokve ili tropsko voće, naročito ukoliko je ležalo u hrastovom buretu. Riesling može takođe da miriše
na jabuke ili citrusno voće. Sauvignon Blanc često ima miris trave ili neki put grejpfruta.
Vase čulo mirisa će prepoznati i neke arome koje ukazuju na defekte ili nedostatke vina:
na primer sirće, mnogo kiselosti u vinu, ili se vino oseća na pampur,
ili na sumpor (od sumpor dioksida). Iako se on koristi u pravljenju vina da bi ubio bakterije i da bi se vino što bolje očuvalo, dobro vino nikad ne sme da se oseća na sumpor dioksid.
Ukus
Degustiranje ili probanje ne podrazumeva da uzmete gutljaj vina i progutate ga istog momenta. Dopustite da vino odstoji nekoliko sekundi u Vašim ustima. Udahnite nešto vazduha pre nego što vino progutate.
Vino će se izmešati sa vazduhom i njegove arome će biti jače.
Krenimo od jednostavnih stvari: da li Vam se dopada ukus vina?
Da li je slatkasto ili kiselo? Da li je oporo i tesko, ili je lagano?
Za crvena vina obratite pažnju da li osećate tanine koji daju suv i opor ukus vinu?
Kakav Vam je ostao ukus u ustima nakon što ste progutali vino?
Svi ovi detalji čine probanje i ispijanje vina jednostavnim i prijatnim iskustvom.
Neka Vaša degustacija vina bude pravo uživanje.
Comments